Ritam duše

Da li je vaša duša sita, da li je nahranjena ili se hrani mrvicama iz dana u dan.

Znam, teško je odgovoriti, možda i zaboli malo, no sve ovisi o onome što zapravo trebaš, a ne što moraš.

Svaki dan se probudimo, otvorimo oči i započinjemo dan sa dubokim čežnjama, čežnje koje su odraz u jutarnjem ogledalu, željni da nas dijelić toga dotakne kroz dan. Pomalo skromno, koliko je potrebno.

Bez mrvica, nego onoliko da ostavi trag gdje se niti spajaju. Niti poštovanja i razumijevanja.

Tek tada je duša nahranjena. Nahranjena iskrenim pogledom, nahranjena usnama i toplim obrazima.

Znate, nitko ne može govoriti što tvojoj duši treba ni koliko. Nitko osim tebe. Samo ona zna svoj ritam, koja joj nota paše. Nota koja prolazi kroz kosu, nježno dodirujući lice ili da se spoji niz struk.

Duša se čak i ne zaljubljuje do kraja. Ona stane, ne da ode, nego da ostane. Jer samo ona duša koja nije imala ništa, zna.